Korupcija

Korupcija je složena, višedimenzionalna i teško iskorenjiva negativna društvena pojava. Svest o njenoj raširenosti i štetnosti u poslednjih nekoliko godina podstakla je inicijativu da se pravo na život u svetu bez korupcije uvrsti u osnovna ljudska prava. Na samom početku treba istaći da je priroda korupcije takva da je ona izuzetno adaptabilna na promenu uslova što otežava vođenje efikasane antikorupcijske strategije.

Još jedna od teškoća u baljenju korupcijom predstavlja problem definisanja ovog pojma. Etimološki, reč korupcija potiče od latinske reči corrupcio i označava, pored podmićivanja i potkupljivanja, i pokvarenost, kvarnost tj. kvarenje, truljenje i raspadanje kao proces. Neka tumačenja polaze od toga da reč korupcija predstavlja složenicu u kojoj prvi deo ”cor” označava sporazum, dogovor, a drugi ”rompere” slamanje i izneveravanje datog sporazuma.

Iz nepreglednog broja definicija korupcije izdvajamo najčešće citirana određena korupcije.

Svetska banka je 2000. godine korupciju odredila kao zloupotrebu javnih ovlašćenja radi sticanja privatne koristi (WB, 2000). Da pojasnimo, ona podrazumeva korišćenje vlasti koju poseduje pojedinac zarad sticanja nezakonite nadokade. Problem prilikom ovakvog definisanja je što korupcija, iako se najčešće javlja u javnom sektoru, nije nužno vezana za njega već se može javiti i u privatnom sektoru.

S druge strane, mnogi autori pod korupcijom podrazumevaju stanje u kome pojedinac nezakonito stavlja lični interes iznad interesa svih ljudi i ideala kojima se zakleo da će služiti. Vodeći se ovom definicijom Klitgard uvodi formulu: korupcija = monopol + diskrecija – odgovornost, ali napominje da se prilikom efikasne strategije u borbi protiv korupcije treba voditi obrnutom logikom. To podrazumeva redukovanje monopola i diskrecionih ovlašćenja uz istovremeno uvećenje svih oblika odgovornosti. (Klitgaard, 1988).

UNDP u svojim publikacijama dopunjuje Klitgardovu formulu koja sada glasi: korupcija = monopol vlasti + diskreciona ovlašćenja – (odgovornost + integritet + transparentnost). Možemo zaključiti da i integritet i transparentnost imaju značajnu ulogu kao kontrateže monopolu i tajnosti.

I pre nego što je postala deo nacionalnog zakonodavstva korupcija je bila kažnjiva. Međutim, u krivičnopravne propise Republike Srbije tek odnedavno uvodi se pojam korupcije. Prvobitan korak ka njenom definisanju učinjen je u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije gde je određena kao odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Između ostalog, Strategija je predviđala i osnivanje nezavisnog i stručnog tela koje bi vršilo nadzor nad njenim sprovođenjem. Na osnovu ovoga Vlada Republike Srbije predložila je, a Nacionalna skupština je usvojila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije gde se u članu 2 [1] korupcija određuje na identičan način kao i u Stretegiji.

Veoma je važno da u meri u kojoj su duboki koreni, motivi i uzroci korupcije, odnosno raznovrsni i međusobno povezani njeni pojavni oblici i nosioci, moraju biti dobro koordinisani i akteri, metode i taktike antikoruptivne strategije. Ne možemo očekivati da će se stepen korupcije smanjiti postojanjem dobrog međusobnog organizovanja, kao što su profesionalne antikokupcijske kampanje ili postojanje niza antikoruptivnih institucija. Efikasna borba podrazumeva i primenu širokog spektra sredstava, od preventivnih i edukativnih do represivnih odnosno kritično-pravnih delovanja. Ključnu ulogu u ovom procesu ne igra samo obezbeđivanje dovoljne političke volje i spremnosti na radikalne, a ne čisto formalne promene, već i promena odnosa moći, odnosno svesti i ponašanja građana.

by Kristina Tubić, Yucom


[1] Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Službeni glasnik RS, br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011