Category Archives: Procesuiranje

Publikacija – Za efikasnije pravosuđe protiv korupcije

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Vam predstavlja publikaciju “Za efikasnije pravosuđe protiv korupcije”

Opservaciju rada nosilaca pravosudnih funkcija i podsticanje bliže komunikacije i koordinisane akcije svih angažovanih subjekata u suzbijanju korupcije, videli smo kao prostor u kojem civilno društvo može da bude korektiv i partner pravosudnom i širem državnom mehanizmu u borbi protiv korupcije. Analizom krivičnopravnog regulisanja korupcije, kao i analizom osnova i značaja posmatranja suđenja, kao i smernicama za monitoring upotpunili smo ovaj izveštaj namenjen civilnom sektoru, akterima krivičnih postupaka, kao i telima, organima i organizacijama uključenim u antikoruptivne procese.

Posebno se zahvaljujemo sudijama, tužiocima, advokatima, predstavnicima policije, nezavisnih regulatornih tela i nevladinih organizacija koji su učestvovali na panel diskusijama YUCOM-a u Novom Pazaru, Valjevu, Negotinu, Novom Sadu, Nišu i Beogradu tokom 2012. godine. Deo teksta ove publikacjie čine njihove ideje i zapažanja koji su zabeleženi na ovim skupovima.

 

Ustav Republike Srbije

Preuzmite Ustav Republike Srbije u .doc formatu

Na osnovu člana 133. stav 3. Ustava Republike Srbije i člana 25. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi (“Službeni glasnik RS”, br. 48/94 i 11/98),

Narodna skupština Republike Srbije, na Drugoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održanoj 8. novembra 2006. godine, donela je

 

 

ODLUKU

 

O PROGLAŠENJU USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

 

 

Proglašava se Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije na Prvoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini, održanoj 30. septembra 2006. godine i koji je konačno usvojen na republičkom referendumu održanom 28. i 29. oktobra 2006. godine.

*

*       *

 

 

Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim političkim odnosima, građani Srbije donose

 

 

                USTAV REPUBLIKE SRBIJE

     (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006)

 

            Prvi deo

 

NAČELA USTAVA

Republika Srbija

 

Član 1

 

Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

 

Nosioci suverenosti

 

Član 2

 

Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.

 

Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

 

Vladavina prava

 

Član 3

 

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

 

        Podela vlasti

 

Član 4

 

Pravni poredak je jedinstven.

Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Sudska vlast je nezavisna.

Političke stranke

 

Član 5

 

Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje građana.

Osnivanje političkih stranaka je slobodno.

Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.

 

Zabrana sukoba interesa

 

Član 6

 

Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.

Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.

 

Grb, zastava i himna

 

Član 7

 

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.

Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.

Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava. Himna Republike Srbije jeste svečana pesma “Bože pravde”.

Izgled i upotreba grba, zastave i himne, uređuju se zakonom.

 

Preuzmite Ustav Republike Srbije u .doc formatu

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU

Preuzmite Zakonik o krivicnom postupku u .doc formatu

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU

 

(“Sl. list SRJ”, br. 70/2001 i 68/2002 i “Sl. glasnik RS”, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – dr. zakon, 49/2007, 20/2009 – dr. zakon, 72/2009 i 76/2010)

 

 

Deo prvi

OPŠTE ODREDBE

 

Glava I

OSNOVNA NAČELA

Član 1

(1) Ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

(2) Pre donošenja pravnosnažne presude ili rešenja o kažnjavanju, okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakonik.

Član 2

 Krivičnu sankciju učiniocu krivičnog dela može izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakoniku.

Član 3

(1) Svako se smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

(2) Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda.

Član 4

(1) Svaki okrivljeni, odnosno osumnjičeni, ima pravo:

1) da u najkraćem roku, a najkasnije na prvom saslušanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe i dokazima koji su protiv njega prikupljeni;

2) da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere iz reda advokata;

3) da njegovom saslušanju prisustvuje branilac;

4) da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;

5) da mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;

6) da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;

7) da dobije prevodioca i tumača ako ne razume i ne govori jezik koji se koristi u postupku.

 

(2) Sud ili drugi državni organ je dužan:

1) da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog, iz stava 1. ovog člana;

2) da pre prvog saslušanja upozori okrivljenog, odnosno osumnjičenog, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i pouči ga o pravu da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom  saslušanju.

(3) Ako okrivljeni, odnosno osumnjičeni ne uzme sam branioca, sud će mu postaviti branioca kad je to određeno ovim zakonikom.

(4) Okrivljenom koji ne može da plati branioca biće na njegov zahtev postavljen branilac na teret budžetskih sredstava suda u skladu sa ovim zakonikom.

(5) Okrivljenom koji je dostupan sudu može se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kad je suđenje u njegovom odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno.

(6) Okrivljeni koji je dostupan sudu ne može biti kažnjen ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.

 

Preuzmite Zakonik o krivicnom postupku u .doc formatu

Novine u ZKP

Novi Zakonik o krivičnom postupku, koji se nalazi na javnoj raspravi stručne javnosti, predviđa umesto dosadašnje sudske istrage takozvanu tužilačku istragu i uvodi značajne novine i izmene u krivično-procesno pravo Srbije, koje će ga učiniti bržim i efikasnijim.

„Novine u zakoniku daju u ruke javnom tužiocu ono što je sada u rukama istražnog sudije, da bi se krivični postupak učinio što efikasnijim“, izjavio je Tanjugu član radne grupe za izradu Nacrta novog ZKP-a Goran Ilić.
Pored toga, okrivljeni koji je ranije dobijao status svedoka saradnika i bivao oslobođen krivičnog gonjenja, prema novim rešenjima biće okrivljeni do kraja krivičnog postupka i moći će da mu se izrekne kazna isključivo prema sporazumu i nagodbi koje postigne sa tužilaštvom.

Prema novinama iz ZKP-a policija više neće moći da odredi takozvano „policijsko zadržavanje“ od 48 sati bez saglasnosti tužioca, a uvešće se obavezno preispitivanje optužnice na ročištu pred trojicom sudija, dodao je on. Uvodi se još jedan vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti koji će moći da podnese i branilac pravosnažno osuđenog lica, a skraćeni postupci biće mogući i za krivična dela kažnjiva do osam godina zatvora. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i sudija Ustavnog suda Srbije Ilić objašnjava tok krivičnog postupka i ukazuje na značajne novine. Javni tužilac će rukovoditi krivičnim postupkom, ali će za određene mere i radnje, kao što su određivanje i produženje pritvora, zatim pretres stana, morati da dobije odobrenje sudije za prethodni postupak, koji će umesto sadašnjeg istražnog sudije preuzeti ulogu kontrolora poštovanja prava i sloboda“, naglasio je Ilić.  Prema njegovim rečima, dominacija javnog tužioca ogledaće se i u tome da će policija tokom postupanja biti neposredno pod njegovim nadzorom, kada je u pitanju pretkrivični postupak, prikupljanje dokaza, a naročito „policijsko zadržavanje“.

Policija će tako moći da zadrži osumnjičenog u roku od 48 sati samo uz odobrenje javnog tužioca ukoliko on već nije odredio zadržavanje, a na rešenje o zadržavanju odbrana ulože da žalbu sudiji za prethodni postupak, ukazao je profesor. Tokom istrage rukovodi tužilac i uz pomoć policije pribavlja dokaze, a po njenom završetku, ukoliko proceni da ima dovoljno dokaza tužilac može da podigne optužnicu.

„Optužnica je akt koji iznosi predmet pred sud, a jedna od novina je da se ona obavezno preispituje kako bi se utvrdilo ima li mesta suđenju ili ne i to pred većem od trojice sudija na ročištu, kome prisustvuju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac“, ukazao je profesor. Napomenuo je da se ročište održava u roku od 15 dana od prijema optužnice ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, odnosno u roku od 30 dana ako je na slobodi. Pošto sasluša argumente i jedne i druge strane, sud ispituje koliko je optužnica utemeljena na zakonu i na dokazima i ako smatra da su potrebne neke korekcije zahteva od javnog tužioca da to uradi.

„Ideja novog ZKP-a je da se u što ranijoj fazi postupka odbace neutemeljene optužnice, odnosno u kojima nema dovoljno sumnje da je izvršeno krivično delo“, objasnio je profesor. Sudije nakon ročišta donose odluku kojom potvrđuju optužnicu, što znači da je to momenat kada se ulazi u sudsku fazu postupka koja predviđa suđenje, kazao je on. Ukoliko pak sudije zaključe da optužnici nema mesta oni je odbijaju i prema rečima Ilića, u toj situaciji se postupak okončava jer je sud zaključio da do suđenja ne može ni da dođe.

Kada postupak dođe do faze suđenja, Zakonik predviđa kao novinu održavanje pripremnog ročišta, koje će se na osnovu potvrđene optužnice odvijati samo pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti, istakao je profesor. Predsednik veća zakazuje pripremno ročište u roku od mesec dana od potvrđivanja optužnice ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od dva meseca ako je na slobodi i poziva tužioca i odbranu da se izjasne šta je za njih sporno, a šta nije. Polje rasprave se tako na glavnom pretresu koji će uslediti ograničava na situacije koje su sporne za obe strane, ukazao je profesor napominjući da, ako je sve sporno – onda će se o svemu raspravljati na glavnom pretresu. Ako su pak javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivičnog dela u odnosu na neke tačke optužnice, predsednik veća će zakazati pripremno ročište za deo optužnice koji nije obuhvaćen tom nagodbom (tim sporazumom).

Ono što se na pripremnom ročištu utvrdi kao nesporno za stranke, neće se više dokazivati na sudu, naglasio je profesor. Suđenje je, prema njegovim rečima, postavljeno tako da se strankama daje primat i dobijaju dokaznu inicijativu – one predlažu dokaze i izvode dokaze, a sud se pomera u drugi plan.

Po donošenju prvostepene presude, sledi žalbeni postupak, koji prema novim rešenjima sužava obavezu suda da po službenoj dužnosti ispituje povrede zakona. Sud će, prema tome, ispitivati presudu ako postoji indicija da je reč o povredama koje bi, ukoliko bi se utvrdilo da postoje, bile od koristi za okrivljenog. Značajna novina je uvođenje vanrednog pravnog leka u korist okrivljenog.
„Kada presuda postane pravnosnažna, zahtev za zaštitu zakonitosti po sadašnjem režimu može da podnese samo javni tužilac, a Nacrt predviđa da će pod odgovarajućim uslovima moći da ga podnese i okrivljeni preko svog branioca. Zakonik sadrži i pojedine postupke koji se nazivaju skraćeni.

Prema rečima Ilića, ideja je da se sudiji pojedincu poveri da vodi skraćeni postupak za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina, po pojednostavljenoj proceduri.
U okviru tog skraćenog postupka predviđeno je nešto što je u Zakoniku nazvano „ročište za izricanje krivične sankcije“.  „Na tom ročištu, ako su dokazi nesporni, a tužilac smatra da za to ima osnova, on može da predloži da sudija okrivljenom izrekne odgovarajuću sankciju koja je blaža od one koja bi po zakonu mogla da se izrekne“, naveo je profesor. Ukoliko se okrivljeni tome ne protivi, sudija pojedinac to može da prihvati, dodao je Ilić i istakao da je ta mogućnost „nešto što je u interesu okrivljenog, ukoliko mu dokazi ne idu u prilog“.

S druge strane se, kako je ukazao, dobija mogućnost da se na efikasan i brz način završe postupci bez nepotrebnog trošenja vremena na suđenje i na izvođenje dokaza. Što se tiče svedoka saradnika uvodi se zapravo samo terminološka razlika, koja je bila neophodna, naglasio je Ilić. Zakonodavac više ne zove „svedok saradnik“, optuženog koga javni tužilac smatra za potencijalnog saradnika, već pravi razliku između okrivljenog saradnika i osuđenog saradnika. Da bi neko dobio status okrivljenog saradnika, on prethodno mora da prizna krivično delo za koje je optužen i njegovo ime ostaje na optužnici do kraja procesa. Pored toga, okrivljeni saradnik mora da govori istinu na sudu i neće moći da koristi povlastice običnog svedoka (da ne kaže sve što zna i ne odgovara na pitanja koja bi njega ili njemu bliske osobe izložile krivičnom gonjenju). Za razliku od svedoka saradnika, okrivljeni saradnik će s tužiocem sklapati sporazum o svedočenju, o čemu će konačnu odluku donositi sud. „Zakonikom je predviđeno da će u sporazumu jasno i detaljno biti precizirane obaveze javnog tužioca i okrivljenog.

Ako ispuni svoje dužnosti i izgovori pred sudom sve ono što je izneo pred tužiocem, okrivljenom se garantuje ishod koji već zna od trenutka kada je stavio potpis na sporazum, odnosno vrstu i visinu kazne”, objasnio je Ilić. Moguće je takođe da se okrivljeni saradnik nagodi s tužiocem i za oslobađanje od kazne, kako su do sada prolazili svedoci saradnici. U slučajevima kada se prvostepeni postupak završi osuđujućom presudom i u skladu sa sporazumom, više sudske instance mogu okrivljenom saradniku da ukinu, odnosno izreknu strožu kaznu od one koju mu je izrekao prvostepeni sud, naglasio je Ilić. Osuđeni saradnici moći će sa zaključe sporazum sa tužiocem i kada se već nalaze na izdržavanju sankcije i tako izdejstvuju ublaženje kazne, naveo je Ilić i podsetio da iako takva mogućnost postoji i u starom Zakoniku, ona do sada nije korišćena. “Sporazum sa osuđenim saradnikom tužilac može da sklopi kada proceni da on ima saznanja o krivičnom delu organizovanog kriminala ili ratnih zločina koje nije rasvetljeno, kao da bi njegov iskaz bio ključan za dokazivanje”, ukazao je profesor. Osuđeni saradnik ne sme da bude optužen ili osuđen za to delo. Ukoliko u tom postupku tužilac izdejstvuje osuđujuću pravosnažnu presudu, on ima obavezu da u roku od mesec dana podnese sudu zahtev da se osuđenom ublaži kazna kako je to predviđeno sporazumom.
U starom Zakoniku nema ograničenja koliko kazna može da se umanji, a nove odredbe ostavljaju mogućnost i potpunog oslobađanja od kazne, napomenuo je profesor i dodao da i ovaj sporazum mora da potvrdi sud.

ZKP uvodi novinu da status saradnika iz redova osuđenih mogu da dobiju, pored osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina, i lica osuđena za dela „klasičnog kriminala“.
Osuđeni saradnici ne mogu da budu organizatori kriminalnih grupa, kao ni osuđeni na maksimalne kazne od 40 godina zatvora.Ideja zakonodavca je da se na ovaj način omogući efikasnije vođenje krivičnih postupaka za dela iz organizovanog kriminala i ratnih zločina i da se olakša njihovo dokazivanje, istakao je Ilić.

Izvor: propisi.net  http://www.propisi.net/index.php?option=com_content&view=article&id=257:2010-09-27-13-24-30&catid=1:latest-news&Itemid=76

Novi ZKP primenjuje se od 15. januara 2012. za krivična dela organizovanog kriminala, dok će se za ostala krivična dela primenjivati od 15. januara 2013.

KRIVIČNI ZAKONIK

 Preuzmite Krivični zakonik u .doc formatu

KRIVIČNI ZAKONIK

 

(“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009 i 111/2009)

 

OPŠTI DEO

 

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Nema krivičnog dela niti kazne bez zakona

Član 1

 

Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.

Nema kazne bez krivice

Član 2

 

Kazna i mere upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.

 

 

Osnov i granice krivičnopravne prinude

Član 3

 

Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.

Krivične sankcije i njihova opšta svrha

 

Član 4

(1) Krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.

(2) Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.

(3) Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom.

 

 Preuzmite Krivični zakonik u .doc formatu

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU – NOVI

Preuzmite Zakonik o krivicnom postupku novi u .doc formatu

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU

(“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011 i 101/2011) 

Deo prvi

OPŠTI DEO

Glava I

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakonika

Član 1

Ovaj zakonik utvrđuje pravila ĉiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se uĉiniocu kriviĉnog dela izrekne kriviĉna sankcija pod uslovima koje propisuje kriviĉni zakon, na osnovu zakonito i praviĉno sprovedenog postupka.

Ovim zakonikom utvrđuju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti i pravnih posledica osude, ostvarivanju prava lica neosnovano lišenog slobode i neosnovano osuđenog, oduzimanju imovinske koristi, rešavanju imovinskopravnog zahteva i izdavanju poternice i objave.

 

Preuzmite Zakonik o krivicnom postupku novi u .doc formatu

SAVET EVROPE-O DVADESET VODEĆIH PRINCIPA U BORBI PROTIV KORUPCIJE

SAVET EVROPE

KOMITET MINISTARA

 

REZOLUCIJA (97) 24

O DVADESET VODEĆIH PRINCIPA

U BORBI PROTIV KORUPCIJE

 

(Usvojeni od strane Komiteta ministara 6. novembra 1997.

na 101. zasedanju Komiteta ministara)

Komitet ministara,

S obzirom na Deklaraciju usvojenu na Drugom samitu šefova država i vlada, koji je održan u Strazburu 10. i 11. oktobra 1997. i u skladu sa Akcionim planom, naročito sa sekcijom III, paragraf 2 »Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala»;

 

Svesni činjenice da korupcija predstavlja ozbiljnu pretnju osnovnim principima i vrednostima Saveta Evrope, narušava poverenje gradjana u demokratiju, ugrožava vladavinu prava, predstavlja negaciju ljudskih prava i sprečava socijalni i ekonomski razvoj;

 

Ubeđeni da borba protiv korupcije treba da bude multidisciplinarna  i, u ovom pogledu, imajući na umu Program akcije protiv korupcije kao i rezolucije usvojene od strane evropskih ministara pravde na njihovoj 19. i 21. konferenciji održanim u Valeti i Pragu;

 

Nakon prijema nacrta 20 vodećih principa za borbu protiv korupcije, razrađenih od strane Multidisciplinarne grupe za korupciju (GMC);

 

Čvrsto rešeni u borbi protiv korupcije zajedničkim naporima naših zemalja,

 

USVAJA 20 VODEĆIH PRINCIPA U BORBI PROTIV KORUPCIJE,

NAVEDENIH DOLE:

  1. preduzeti efikasne mere za prevenciju korupcije i, u vezi sa ovim, uzdići javnu svest i promociju etičkog ponašanja;
  2. osigurati koordinisanu kriminalizaciju nacionalne i internacionalne korupcije;
  3. osigurati da organi nadležni za prevenciju, istragu, krivično gonjenje i osudu krivičnih djela korupcije uživaju nezavisnost i autonomiju koja odgovara njihovim funkcijama, da su oslobodjeni nekorektnog uticaja i da su im na raspolaganju efikasna sredstva za prikupljanje dokaza, zaštitu lica koja pomažu nadležnima u borbi protiv korupcije i za očuvanje poverljivosti istraga;
  4. obezbediti adekvatne mere za konfiskaciju i oduzimanje prihoda iz krivičnih dela korupcije;
  5. obezbediti adekvatne mere da se onemogući da se pravna lica koriste za prikrivanje krivičnih dela korupcije;
  6. ograničiti imunitet od istrage, krivičnog gonjenja i osude za krivična dela korupcije u meri neophodnoj za demokratsko društvo;
  7. potpomoći specijalizaciju lica i organa nadležnih za borbu protiv korupcije i obezbediti im adekvatna sredstva i obuku za obavljanje njihovih zadataka;
  8. obezbediti da finansijsko zakonodavstvo i organi nadležni za implementaciju doprinesu borbi protiv korupcije na efikasan i koordinisan način, naročito da onemoguće odbijanje poreza, po zakonu ili u praksi, za mito i ostale troškove povezane sa krivičnim delom korupcije;
  9. osigurati da prilikom organizacije , funkcionisanja i procesa donošenja odluka od strane državne uprave uzme u obzir potreba za borbom protiv korupcije, naročito obezbjeđujući onoliko transparentnosti koliko je u skladu sa potrebom da se postigne efikasnost;
  10. obezbediti da pravila koja regulišu prava i obaveze državnih službenika uzmu u obzir potrebe borbe protiv korupcije i da predvide adekvatne i efikasne disciplinske mjere; promovisati dalju specifikaciju ponašanja koje se očekuje od državnih službenika na odgovarajući način, kao što je kodeks ponašanja;
  11. osigurati da se odgovarajuća procedura revizije primeni na aktivnosti državne uprave i javnog sektora;
  12. naglasiti ulogu koju procedura revizije može odigrati u prevenciji i otkrivanju korupcije izvan javne uprave;
  13. osigurati da sistem javne odgovornosti uzme u obzir posledice korupcionaškog ponašanja državnih službenika;
  14. usvojiti adekvatnu transparentnu proceduru javnih nabavki koja promoviše poštenu konkurenciju i odvraća korumpirane;
  15. ohrabriti usvajanje, od strane izabranih predstavnika, kodeksa ponašanja i promovisati pravila finansiranja političkih partija i izbornih kampanja koje onemogućavaju korupciju;
  16. obezbediti da mediji imaju slobodu da prime i saopšte informaciju o pitanjima korupcije koja će biti podvrgnuta samo onim ograničenjima neophodnim demokratskom društvu;
  17. osigurati da gradjansko pravo uzme u obzir potrebu borbe protiv korupcije i naročito da obezbijedi efikasne pravne lekove za one na čija je prava i interese uticala korupcije;
  18. ohrabriti istraživanje korupcije;
  19. osigurati da se u svakom aspektu borbe protiv korupcije uzmu u obzir moguće veze sa organizovanim kriminalom i pranjem novca;
  20. razviti u najvećoj mogućoj meri internacionalnu saradnju u svim oblastima borbe protiv korupcije.

 

 

I, U CILJU PROMOVISANJA DINAMIČNOG PROCESA ZA EFIKASNU PREVENCIJU I BORBU PROTIV KORUPCIJE,

KOMITET  MINISTARA

  1. poziva nacionalne vlasti da primijene ove Principe u domaćem zakonodavstvu i praksi;
  2. naređuje Multidisciplinarnoj grupi za korupciju (GMC) da hitno kompletira elaboraciju međunarodnih pravnih instrumenata shodno Programu akcije protiv korupcije;
  3. daje nalog Multidisciplinarnoj grupi za korupciju (GMC) da podnese bez odlaganja nacrt teksta kojim predlaže uspostavljanje adekvatnog i efikasnog mehanizma, pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, za praćenje pridržavanja ovih Principa i primjenu međunarodnih pravnih instrumenata koje treba usvojiti.