Procesuiranje

ZAKON O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA I DOPUNSKIH PROTOKOLA

("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 6/2001) ČLAN 1 Potvrđuje se Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji dopunjuju ovu konvenciju, usvojeni u Palermu od 12. do 15. decembra 2000. godine, u originalu, na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku. ČLAN 2 Tekst Konvencije i protokola koji dopunjuju ovu konvenciju na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi: KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV TRANSNACIONALNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA Član 1 Izjava o svrsi Svrha ove konvencije je da na efikasniji način unapredi saradnju u pogledu sprečavanja i borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

ZAKON O POTVRĐIVANJU KRIVIČNOPRAVNE KONVENCIJE O KORUPCIJI

("Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 2/2002 i "Sl. list SCG - Međunarodni ugovori", br. 18/2005) Član 1[z] Potvrđuje se Krivičnopravna konvencija o korupciji usvojena 27. januara 1999. godine u Strazburu, u originalu na francuskom i engleskom jeziku. Član 2[z] Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi: KRIVIČNOPRAVNA KONVENCIJA O KORUPCIJI PREAMBULA Države članice Saveta Evrope i druge države potpisnice, S obzirom da je cilj Saveta Evrope da postigne veće jedinstvo među svojim članicama; Priznajući važnost jačanja saradnje sa drugim državama potpisnicama ove konvencije; Ubeđene u neophodnost da se, kao prioritet, stvori zajednička kriminološka politika u cilju zaštite društva od korupcije, uključujući usvajanje odgovarajućih zakonodavnih i preventivnih mera;

ZAKON O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGIH POSEBNO TEŠKIH KRIVIČNIH DELA

("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - dr. zakon, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 - dr. zakon i 101/2011 - dr. zakon) I UVODNE ODREDBE Član 1 Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i posebnih organizacionih jedinica državnih organa, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom. Član 2 Ovaj zakon se primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za: 1) krivična dela organizovanog kriminala, 2) krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 310. do 312. Krivičnog zakonika), 3) krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika), kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, 4) krivično delo zloupotreba službenog položaja (član 359. stav 3. Krivičnog zakonika), kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 200.000.000 dinara, 5) krivično delo međunarodni terorizam i krivično delo finansiranje terorizma (čl. 391. i 393. Krivičnog zakonika), 6) krivično delo pranja novca (član 231. Krivičnog zakonika), ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela iz tač. 1), 3), 4) i 5) ov

ZAKON O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA

("Sl. glasnik RS", br. 97/2008) I OSNOVNE ODREDBE Član 1 Ovim zakonom uređuju se uslovi, postupak i organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom iz krivičnog dela. Član 2 Odredbe ovog zakona primenjuju se za krivična dela: 1) organizovanog kriminala; 2) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju (član 185. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika); 3) protiv privrede (član 223. stav 3, član 224. stav 2, član 225. stav 3, član 226. stav 2, član 229. st. 2. i 3, član 230. stav 2. i član 231. stav 2. Krivičnog zakonika); 4) neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. st. 1. i 2. Krivičnog zakonika);

EK: Mali napredak u borbi protiv korupcije

EU-Report-Bild2 Evropska Komisija je 10. oktobra 2012. objavila godišnji izveštaj o napretku. U ovom izveštaju je predstavljeno koje su napore zemlje kandidati za prijem u EU i druge zemlje potencijalni kandidati preduzele u poslednjih dvanaest meseci, u cilju približavanja političkim i institucionalnim standardima Evropske Unije. Ove godine je Evropska Komisija objavila izveštaje za sve zemlje regiona (sa izuzetkom EU – članice Slovenije), kao i za Tursku, Island i Albaniju.

Evropski sud za ljudska prava – odabrani slučajevi

sud1 Aplikant, gđa Mariana Marinesku rođena je 1949. godine i živi u Oradei. U odnosno vreme bila je sudija u Okružnom sudu Bihor, specijalizovana za reviziju stečajnih postupaka i likvidacije. Oktobra 2000. dva zvanična likvidatora su podnela krivičnu prijavu za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja protiv nje. Optužili su je da im je tražila novac da bi ih zadržala na toj poziciji i za nezakonitu prodaju imovine kompanije u likvidaciji. Tokom istrage tužilac je ispitao svedoke u odsustvu optužene, uključujući i S.I, koji je rekao da je bio zainteresovan za kupovinu date kompanije. Gđa Marinesku se pojavila pred tužiocem kako bi dala uvodnu izjavu. Takođe se susrela i sa dvojicom svedoka u prisustvu svojih advokata. 17. maja 2001. je suspendovana sa dužnosti po naredbi Ministarstva pravde. Zahtevala je saslušanje svedoka i izveštaj sudski određenog veštaka, ali bez uspeha. Javni tužilac je tražio pritvor za optuženu u toku trajanja suđenja i izdao nalog za njeno hapšenje nakon što se nije pojavila na otvaranju istrage. 21. jula 2001. je napustila zemlju, žaleći se da je istraga nefer i da trpi preveliki pritisak tužioca.

SLUČAJEVI “VISOKE” KORUPCIJE U SLOVENIJI

Prema izveštaju organizacije Transparency International, Slovenija je načinila značajan iskorak u jačanju svog sistema borbe protiv korupcije od prijema u EU 2004. godine, u čemu je posebno važnu ulogu odigrala odgovarajuća državna agencija. Medutim, prema istom izveštaju, čak 93% ispitanika smatra da je korupcija u poslednje tri godine porasla ili makar ostala na istom nivou. Kao oblast u kojoj, prema komparativnoj studiji 25 evropskih zemalja, Slovenija pokazuje najveće znake ugroženosti, navodi se finansiranje političkih partija...