Category Archives: Procesuiranje – Srbija

Publikacija – Za efikasnije pravosuđe protiv korupcije

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Vam predstavlja publikaciju “Za efikasnije pravosuđe protiv korupcije”

Opservaciju rada nosilaca pravosudnih funkcija i podsticanje bliže komunikacije i koordinisane akcije svih angažovanih subjekata u suzbijanju korupcije, videli smo kao prostor u kojem civilno društvo može da bude korektiv i partner pravosudnom i širem državnom mehanizmu u borbi protiv korupcije. Analizom krivičnopravnog regulisanja korupcije, kao i analizom osnova i značaja posmatranja suđenja, kao i smernicama za monitoring upotpunili smo ovaj izveštaj namenjen civilnom sektoru, akterima krivičnih postupaka, kao i telima, organima i organizacijama uključenim u antikoruptivne procese.

Posebno se zahvaljujemo sudijama, tužiocima, advokatima, predstavnicima policije, nezavisnih regulatornih tela i nevladinih organizacija koji su učestvovali na panel diskusijama YUCOM-a u Novom Pazaru, Valjevu, Negotinu, Novom Sadu, Nišu i Beogradu tokom 2012. godine. Deo teksta ove publikacjie čine njihove ideje i zapažanja koji su zabeleženi na ovim skupovima.

 

EK: Mali napredak u borbi protiv korupcije

 

 

 

 

 

 

Evropska Komisija je 10. oktobra 2012. objavila godišnji izveštaj o napretku. U ovom izveštaju je predstavljeno koje su napore zemlje kandidati za prijem u EU i druge zemlje potencijalni kandidati preduzele u poslednjih dvanaest meseci, u cilju približavanja političkim i institucionalnim standardima Evropske Unije. Ove godine je Evropska Komisija objavila izveštaje za sve zemlje regiona (sa izuzetkom EU – članice Slovenije), kao i za Tursku, Island i Albaniju.

Kako bi trebalo razumeti ocene iz izveštaja EU o napretku?

Izveštaj o napretku Srbije opširno se bavi borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nakon pretežno pozitivnog izveštaja iz 2011, aktuelni iznosi više osrednju ocenu napora Republike Srbije.

U izveštaju se uopšteno zaključuje: “Srbija je načinila mali napredak u borbi protiv korupcije”. Detaljnije poređenje različitih izveštaja o napretku pokazuje da oni ne sadrže samo sveobuhvatan pregled političkog razvoja u jednoj zemlji, već i opšti stav Komisije u vezi sa spremnošću zemlje da postane članica EU. Da li će jedan izveštaj biti loš ili dobar, ne zavisi samo od stvarnog napretka, već i od širih političkih okolnosti u kojima se data zemlja nalazi. U prošlogodišnjem izveštaju, Evropska Komisija je želela da obrazloži zašto je predložila Srbiju kao zemlju kandidata, zbog čega je i ton tog izveštaja bio pretežno pozitivan.

 

Problemi u primeni zakona

Zbog toga je još važnije uporediti aktuelni izveštaj sa prošlogodišnjim izveštajem o napretku, kako bi se utvrdilo koji su napori u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala zaista učinjeni. U izveštaju iz 2011. godine Srbija je pohvaljena da je ispunila sve zakonske i institucionalne preduslove za efektivnu borbu protiv korupcije.  Posebno se Agencija za borbu protiv korupcije, kao nezavisna institucija osnovana od strane Narodne skupštine 2010, uzdigla u centralnu instituciju za borbu protiv korupcije. Njeni zadaci leže pre svega u prevenciji korupcije, gde nadzire npr. postupke javnih nabavki. Ona takođe nadzire i poštovanje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Nacionalna strategija navodi moguće aktivnosti u borbi protiv korupcije, međutim ne veoma detaljno, što bi trebalo da bude promenjeno ove godine. Komisija je kritikovala da su, ukupno gledano, zakonski propisi kolebljivo primenjivani.

To se ponavljalo i u proteklih 12 meseci. Prošla vlada nije uspela da usvoji Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za naredni period. Agencija za borbu protiv korupcije je ipak bila veoma aktivna u kontroli finansiranja izborne kampanje. Izveštaj iz 2012. naglašava da je Agencija izgradila mrežu za monitoring izborne kampanje. Ona je zahtevla finansijske izveštaje političkih grupa i partija i poslala upozorenja onima koji nisu ispoštovali date rokove za njihovu predaju. Agencija ipak još uvek nije sačinila bilanse u vezi sa kontrolom finansiranja političkih partija. Ne samo izveštaj iz 2011. već i izveštaj iz 2012. kritikuje podložnost obrazovnog i zdravstvenog sistema korupciji. Sveobuhvatne analize rizika za ove oblasti još nisu podnete.

Efektivna borba protiv korupcije kroz pravosuđe

 

Izveštaj EU o napretku iz 2011. pohvaljuje proširenje nadležnosti Specijalnog tužioca za organizovani kriminal u slučajevima visoke korupcije i vođenje brojnih istraga u slučajevima visoke i srednje visoke korupcije. Izveštaj takođe pohvaljuje specijalizaciju pravosudnog sistema u Srbiji, budući da su slučajevi organizovanog kriminala i krupni slučajevi korupcije vođeni pred Specijalnim sudom. Ipak u velikom broju slučajeva ne dolazi do presuda. Na to je jasno ukazao Savet za borbu protiv korupcije. Ovo savetodavno telo Vlade je u nizu slučajeva privatizacije ukazalo na sumnju na korupciju. Međutim, samo je mali broj ovih slučajeva ispitan, a u još manjem broju je došlo do presude.

U poređenju sa 2011. u poslednjih 12 meseci, prema mišljenju Evropske Komisije, učinjeno je veoma malo. Iako je Savet za borbu protiv korupcije nastavio da radi na otkrivanju slučajeva sistemske korupcije, to nije bilo praćeno zakonskim posledicama, iako je Savet predstavio detaljne izveštaje o slučajevima visoke korupcije. Specijalni tužilac za organizovani kriminal je sproveo dalje istrage o korupciji, među kojima je bilo i slučajeva visoke korupcije. Veći broj istraga sproveden je samo kod manjih slučajeva. Prema mišljenju Komisije i tada je došlo do suviše blagih kazni. U osnovi, tužilaštvo bi moralo da poboljša svoje kapacitete za sprovođenje efektivnih finansijskih istraga.

Borba protiv organizovanog krminala

 

Uopšteno rečeno, institucije za borbu protiv organizovanog kriminala su dobro organizovane. Od 2008. godine Srbija je sprovela uspešne istrage u saradnji sa Interpolom, Europolom i državama članicama EU. Izveštaj iz 2011. je, međutim, kritikovao, između ostalog, to što je suviše malo procesa završeno pravosnažnim presudama. Stoga bi trebalo da prvenstveno kapaciteti tužilaštva budu poboljšani. Rad policije zavisi od informacija koje imaju tajne i bezbednosne službe. Ovo je u suprotnosti sa standardima EU.

U proteklih 12 meseci Srbija je, pre svega, ojačala svoj pravosudni sistem. Novi Zakonik o krivičnom postupku je stupio na snagu u januaru 2012. Ovaj zakon daje tužilaštvu vodeću ulogu u obezbeđenju dokaza. Cilj je da se skrati vreme potrebno za istragu. Međutim, prema proceni Evropske Komisije u poslednjem izveštaju, sporno je da li će doći do porasta presuda protiv optuženih koji su angažovali dobre branioce.

 

by Carsten Fiedler & Slavko Arsović

Kompletan tekst izveštaja na srpskom jeziku možete pogledati na internet sajtu Kancelarije za evropske integracije, Vlade Republike Srbije na:

http://www.seio.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izve%C5%A1taj_%D0%BE%20napretku_2012_konacna_verzija_lat%20.pdf%20.pdf

 

 

Korupcija, pravosuđe i evropska integracija Srbije

Na zasedanju 29. marta 2012. godine Evropski parlament je usvojio rezoluciju (2011/2886(RSP)) o procesu evropske integracije Srbije.

LINK

U ovom dokumentu značajan deo teksta (tačke 11.-19.) se odnosi na odnos  Srbije prema procesuiranju korupcije, na problem u vezi sa privatizacijom, javnim nabavkama i procesom reizibora sudija. Evropski parlament predlaže neophodne korake u ovim oblastima, a kao posebno značajnu stvar ističe neophodne izmene krivičnog zakonodavstva u delu koji reguliše koruptivna krivična dela.

U tački 11. ističe se da je borba prortiv korupcije i organizovanog kriminala od izuzetnog značaja za vladavinu prava u zemlji i pozdravlja se nedavno usvajanje nekoliko zakona koji regulišu borbu protiv korupcije, a srpske vlasti se ohrabruju da se fokusiraju na efektivno sprovođenje ovih zakona , ali se u isto vreme izražava zabrinutost zbog nesprovođenja ovih zakona i povećanog  uticaja izvršne vlasti na rad nezavisnih institucija i medija. Dalje se ističe da se pozicija Srbije na Indeksu percepcije korupcije[1] nije poboljšala u prethodne tri godine, naglašava se da je za suzbijanje korupcije neophodna ne samo deklarativna već istinska politička volja a vlasti se ohrabruju da ojačaju vodeću ulogu u suzbijanju korupcije. Između ostalog zahtevaju se pouzdani podaci o procesuiranju slučajeva sistemske korupcije i sprovođenje adekvatnog sistema zaštite “uzbunjivača”. Podvlači posebna zabrinutost za korupciju u zdravstvenom sistemu i urgira da vlasti ozbiljno uzimaju u obzir nalaze  Saveta za borbu protiv korupcije i Agencije za borbu protiv korupcije o slčučajevima “visoke” i sistemske korupcije, kao i da se ovim ovim telima osiguraju adekvatni finansijski i administrativni resursi kako bi mogla da značajnije doprinesu sprovođenju antikorupcijske strategije.

U tački 12. se ističe zabrinutost po pitanju Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama za koji se smatra da nije usklađen sa Strategijom Vlade Srbije o razvoju javnih nabavki i u tom smislu se nalaže Vladi Srbije da omogući raspravu o ovom nacrtu zakona kako bi se rešenja uskladila sa zvaničnom strategijom Vlade o javnim nabavkama i međunarodnim standardima. Podvlači se da izmene zakona ne treba da oslabe telo koje ima mandat da nadgleda sprovođenje javnih nabavki jer je ova oblast identifikovana kao jedan od najznačajnijih izvora sistemske korupcije u zemlji.

U tački 13. skreće se pažnja Srbiji na brojne prijavljene nepravilnosti u oblastima privatizacije i javniih nabavki i poziva se na aktivnije zalaganje kako bi se nadzornim telima omogućila detaljana istraga i bili “sprovedeni pravdi”. U tom smislu se skreće pažnja na izuzetan značaj sačinjavanja detaljne i kompletne evidencije o javnoj svojini kako bi se stvorilo pouzdano i predvidivo poslovno okruženje.

Dalje se, u tački 16. naglašava značaj sprovođenja reforme sudskog i tužilačkog sektora i reorganizacija sistema kako bi se unapredila efikasnost i rešili nagomilani predmeti u skladu sa preporukama Venecijanske komisije. Evropski parlament poziva Vladu Republike Srbije da poveća napore da osigura nezavisnost i profesionalnost dva navedena sektora, koja treba da prođu duboke i široke reforme i ističe da su razvoj nepolitičkog sudstva i podela vlasti           suštinski elementi reforme pravosudnog sistema.

U tački 17 izražava se žal zbog manjka transparentnosti i brojnih nedostataka i grešaka u sprovedenom reizboru sudija i tužioca, kao i u žalbenim postupcima iniciranih od sudija koji nisu reizabrani, uključujući povrede postupka i standarda i uticaj koji ovi nedostaci mogu imati na nezavisnost sudstva, podelu vlasti i vladavinu prava kao i na pravo na nepristrasan tretman svih članova sudstva, uključujući one koji su dobili otkaze. U tom cilju pozivaju se nadležne vlasti da osiguraju da Visoki savet sudstva deluje transparentno, nezavisno i u svojim punim kapacitetima primenjujući konzistentne i čvrste kriterijume jasno utvrđene zakonom i bez bilo kakvih spoljnih pritisaka. Ističe se potreba za uspostavljanjem sistema procene učinka sudija kako bi se osigurao kontinuirani kvalitet sudstva nakon završetka postupka reizbora.

U tački 18. Evropski parlament ističe ozbiljnu zabrinutost zbog ponovljenih pritužbi na pogrešnu primenu člana 359 Krivičnog zakonika koji propisuje krivično delo Zloupotrebe službenog položaja, uz navode o raširenoj praksi neopravdane bolokade privatne i imovine preduzeća. Podvlači se da ove tvrdnje podrivaju poverenje u vladavinu prava u zemlji, a nadležne vlasti se pozivaju da brzo nastave sa izmenama Krivičnog zakonika kako bi osigurali njegovu usklađenost sa evropskim standardima i neodložno okončali podizanje optužbi za zloupotrebu službenog položaja kada se radi o privatnim preduzećima i preduzećima u većinskom privatnom vlasništvu i prekinuli krivične postupke koji su u toku. Naglašava se, da bi u slučajevima optuženja za povredu člana 359, kada postoji sumnja da je period određen za pritvor ili za blokadu sredstava nesrazmeran navodno počinjenom delu, okrivljeni trebalo da imaju pravo na neodložnu reviziju postupka i pravo da zahtevaju povraćaj privatne imovine i pravičnu nadoknadu.

Konačno, u tački 19. pozivaju se srpske vlasti da revidiraju postupke spornih privatizacija i prodaje 24 preduzeća, s obzirom da je Evropska komisija izrazila ozbiljne sumnje u njihovu zakonitost uključujući one koje se odnose na “Sartid”, “Jugoremediju”, “Mobtel”, “C market”, “ATP Vojvodina” i da se neodložno skine oznaka tajnosti sa dokumenata  donetih u postupcima privatizacije i prodaje s obzirom da je ovo suprotno evropskim standardima. U ovom smislu izuzetno je važno sačinjavanje detaljne i kompletne evidencije o javnoj svojini kako bi se obezbedilo sigurno i predvidivo poslovno okruženje, osigurala restitucija privatne svojine i sprečila ilegalna akvizicija javnih sredstava vođena privatnim interesima.

by Nikola Grujić


[1] Istraživanje koje na godišnjem nivou sprovodi vodeća svetska organizacija civilnog društva za borbu protiv korupcije Transparency International