Sudska praksa

Evropski sud za ljudska prava – odabrani slučajevi

sud1 Aplikant, gđa Mariana Marinesku rođena je 1949. godine i živi u Oradei. U odnosno vreme bila je sudija u Okružnom sudu Bihor, specijalizovana za reviziju stečajnih postupaka i likvidacije. Oktobra 2000. dva zvanična likvidatora su podnela krivičnu prijavu za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja protiv nje. Optužili su je da im je tražila novac da bi ih zadržala na toj poziciji i za nezakonitu prodaju imovine kompanije u likvidaciji. Tokom istrage tužilac je ispitao svedoke u odsustvu optužene, uključujući i S.I, koji je rekao da je bio zainteresovan za kupovinu date kompanije. Gđa Marinesku se pojavila pred tužiocem kako bi dala uvodnu izjavu. Takođe se susrela i sa dvojicom svedoka u prisustvu svojih advokata. 17. maja 2001. je suspendovana sa dužnosti po naredbi Ministarstva pravde. Zahtevala je saslušanje svedoka i izveštaj sudski određenog veštaka, ali bez uspeha. Javni tužilac je tražio pritvor za optuženu u toku trajanja suđenja i izdao nalog za njeno hapšenje nakon što se nije pojavila na otvaranju istrage. 21. jula 2001. je napustila zemlju, žaleći se da je istraga nefer i da trpi preveliki pritisak tužioca.

Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika čl. 360

NAMERA KOD KRIVIČNOG DELA KRŠENjE ZAKONA OD STRANE SUDIJE, JAVNOG TUŽIOCA I NjEGOVOG ZAMENIKA Za postojanje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika, pored objektivnih elemenata, neophodno je i postojanje namere da se drugom pribavi kakva korist ili nanese kakva šteta, koja činjenica se mora posebno utvrđivati. Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tač. 11. Zakonika o krivičnom postupku, na koju se osnovano ukazuje žalbom okrivljenog, jer u presudi nisu dati jasni razlozi o svim odlučnim činjenicama. Naime, pobijanom presudom okrivljeni M.T. je oglašen krivim za krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika...

Primanje mita čl. 367 KZ

Presudom prvostepenog suda okrivljena je oglašena krivom zbog krivičnog dela primanje mita iz član 367. stav 1. KZ. Presudom drugostepenog suda, preinačena je presuda prvostepenog suda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što apelacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljene stiču obeležja krivičnog dela primanja mita iz čl. 254. st. 1. KZ RS.

Zloupotreba službenog položaja čl. 359

Kod krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, radnja izvršenja može se pojaviti u tri alternativna oblika: iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica službenog ovlašćenja ili neizvršenje službene dužnosti, pa je sud dužan da u izreci presude, kojom optuženog oglašava krivim, navede konkretnu radnju izvršenja, odnosno oblik ovog krivičnog dela, koji proizilazi iz činjeničnog opisa protivpravnog ponašanja koje mu se stavlja na teret.