Category Archives: U medijima

Istinomer: Priznali

Komunalna policija je, izjašnjavajući se na preporuke Zaštitinika građana, konačno priznala da je prekoračila svoja zakonska ovlašćenja kada je 25. septembra 2015. godine sprečila novinare Istinomera da obavljaju svoj posao i snimaju intervju na Savskom šetalištu, saopštio je Istinomer.

U izjašnjenju Komunalne policije koje je objavljeno na sajtu Zaštitnika građana, između ostalog, stoji da će u budućem radu ta javna služba postupati isključivo u okviru svojih nadležnosti, da će poštovati procedure prilikom upotrebe fizičke sile, kao i da će uputiti obaveštenje svim pripadnicima komunalne policije da je fotografisanje i snimanje postupanja komunalne policije, zakonom dozvoljeno.

Istinomer u saopštenmju pozdravlja prvi korak Komunalne policije koja se svojim izjašnjenjem konačno suočava sa nepravilnostima i propustima u radu, ali podseća da je ova praksa trebalo da bude temelj i dosadašnjeg rada te javne službe, a ne napadi na medije, bespravna upotreba sile i zloupotreba službenog položaja.

“Istinomer, u skladu sa usvojenim preporukama Zaštitnika građana, očekuje i izvinjenje Komunalne policije. Takođe čekamo i reakcije na drugu preporuku Zaštitnika građana koji zbog postupanja prema novinarima Istinomera i KRIK traži razrešenje načelnika Komunalne policije Nikole Ristića.”

Komunalna policija za pet godina postojanja, očigledno nije opravdala očekivanja građana. Naprotiv, brojni uznemiravajući snimci fizičkog obračunavanja sa građanima, kao i sprečavanja novinara da obavljaju svoj posao, nalažu ozbiljne promene u radu te javne službe.

Zbog toga, Istinomer smatra da se u novi zakon o radu te službe ne smeju olako unositi odredbe koje samo proširuju ovlašćenja rada Komunalne policije, a da se prethodno ne definišu i njihove obaveze.

Izvor

Sudija Branislav Blažić osuđen na 2,5 godine zatvora

Sudija Branislav Blažić proglašen je danas krivim i osuđen na dve godine i šest meseci zatvora zbog trgovine uticajem. I drugi optuženi u ovom predmetu Đorđe i Zoran Matić proglašeni su krivim.

Viši sud u Beogradu osudio je Zorana Matića na godinu i šest meseci zatvora a Đorđe Matić osuđen je na 4,5 godine zatvora i novčanu kaznu od 100.000 dinara.

Sud je utvrdio da je Blažić primao novac kako bi rešio “problem” koji su na sudu imali Matići. U okviru presude njemu je naloženo da vrati 1.050 evra i plati troškove suđenja od 120.000 dinara.

Ukoliko ova presuda bude pravosnažna, sudiji Blažiću će biti zabranjen rad na pet godina.

Sudija je optužen da je zahtevao i uzeo 1.700 evra kako bi uticao da se u krivičnom postupku protiv Đorđa Matića donese povoljna odluka. Reč je o postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, po vanrednom pravnom leku, za slučaj poreske utaje koji se protiv Matića vodio u Višem sudu u Novom Sadu.

U optužnici se pominje da su Matići u više navrata Blažiću dali ukupno 700 evra u restoranima Taš i Mali Kalemegdan, kao i da su uložili 1.000 evra za renoviranje njegovog stana.

Sudija Blažić je sudija Višeg suda u Beogradu. On nije prošao reizbor 2010, ali je odlukom Ustavnog suda vraćen na posao.

Presudu Višeg suda možete pročitati u sledećem dokumentu:

Otkrivene zloupotrebe u Komercijalnoj banci

Komercijalna banka saopštila je da je angažovanjem Sektora za bezbednost te banke otkrivena zloupotreba službenog položaja u sprovođenju pojedinih ugovora o marketinškoj saradnji i da je o tome obavestila nadležne organe sa kojima sarađuje.

Pripadnici MUP-a, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsili su odgovorno lice Sektora za marketing Komercijalne banke M.P. (40), zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo primanje mita i ostvario protivpravnu imovinsku korist višu od 468.000 evra.

Postoje osnovi sumnje da je M.P. neposredno, u više navrata, primio novac od jednog dobavljača, kako bi za uzvrat u okviru svojih službenih ovlašćenja počinio radnju, koju ne bi trebalo da obavi. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Kako se navodi, do okončanja istrage, Komercijalna banka se o detaljima ovog slučaja neće oglašavati.

“Novi menadžment odlučan je da da striktnom primenom zakona i internih propisa onemogući bilo kakav vid nepravilnosti u poslovanju. U tom kontekstu, podneta je prijava nadležnim organima u skladu sa opredeljenjem o nultoj toleranciji za bilo kakve zloupotrebe i kršenja internih propisa od strane zaposlenih u banci”, piše u saopštenju.

Podseća se da je u skladu sa značajem Komercijalne banke kao najveće domaće banke, država Srbija kao najveći akcionar, pre nekoliko meseci imenovala novi menadžment banke, koji u potpunosti poštuje medjunarodne standarde i domaće propise koji regulišu rad bankarskog sektora u pogledu bezbednosti poslovanja.

“Odgovornim i profesionalnim ponašanjem, u potpunosti u skladu sa zakonom, kao i sveukupnim poslovanjem, Komercijalna banka nastoji da osnaži poverenje sadašnjih i zadobije poverenje budućih klijenata”, dodaje se.

Izvor

Srbiji neophodne antikorupcijske mere

Korupcija je i dalje prisutna u svim sferama javnog života, od zdravstva, prosvete, sudstva te je neophodno uozbiljiti borbu protiv korupcije, donošenjem seta antikorupcijskih zakona koji bi se i primenjivali, zaključeno je na jučerašnjem okruglom stolu koji je organizovalo Udruženje za demokratiju Davidović Grol u Kući ljudskih prava.

Profesorka Nada Kostić, predsednica ovog udruženja, ocenila je da je stanje u Srbiji nikad lošije, navodeći da narod živi sa strahom od gubitka posla, da se korupcija i dalje nedovoljno prijavljuje, da nema slobodnih medija i nezavisnog sudstva, da su niske plate i siromaštvo samo ogledalo korupcije koja se dešava na svim nivoima. Prema njenim rečima, ni Zakon o uzbunjivačima koji je donet i koji treba da ohrabri građane da prijave korupciju, za sada nije dovoljno urodio plodom, a da su i drugi zakoni poput, Zakona o javnim nabavkama izigrani.

– U zdravstvu recimo komisije za sprovođenje javnih nabavki nisu menjane godinama, pa smo imali situaciju da su se članovi istih na taj način okoristili, kupovinom stanova. Nisu bili transparentni ni ugovori koje su potpisivali – rekla je Kostić.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbije, rekao je da je po indeksu percepcije korupcije Srbija na 71. mestu sa 40 od mogućih 100 poena, i da je još lošije što se ta pozicija nije menjala zadnjih godina. On je istakao da Srbiji nedostaje zakon o lobiranju, koji bi mogao da doprinese boljoj transparentnosti procesa donošenja važnih odluka.

Savet za borbu protiv korupcije pre desetak dana je izradio referat o tome kako su pravo i pravda dostupni građanima, ali kako kaže članica Saveta Jelisaveta Vasilić, Vlada nije imala razumevanja za to. Ona je ocenila da je stanje u pravosuđu loše, navodeći tri miliona nerešenih sudskih predmeta i zastrašivanje sudija od strane izvršne vlasti.

ČUPIĆ: Šok terapija

– Bez šok terapije nema borbe protiv korupcije u Srbiji. Treba doneti sistem antikorupcijskih mera, na prvom mestu zakon o poreklu imovine ali i omogućiti otvaranje dosijea saradnika tajnih službi – smatra profesor Čedomir Čupić sa FPN.

Izvor

Građani: Korupcija najizraženija u sudstvu i policiji

Građani Srbije korupciju vide kao jedan od najvećih problema u radu institucija, a ispod proseka ocenili su primenu zakona i efikasnost lokalnih administracija, rezultat je danas predstavljenog istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta novinske agencije Beta “Lokalni posmatrači”.

Istraživanje je sprovela agencija Ninamedia na 1.088 ispitanika od 15. februara do 23. februara 2016. godine. Građani su najrazličitijim oblastima rada lokalnih institucija i državnih institucija u njihovim opštinama davali ocene od jedan do pet, a ocena tri je uzeta kao prosečna.

Istraživanje je pokazalo da među građanima vlada veće nezadovoljstvo radom agencija i službi na lokalnom nego na nacionalnom nivou.

Ispitanici su, u visokom procentu, od 58 odsto do 72 odsto, ocenili da ne postoji diskriminacija osetljivih grupa u radu institucija, ali je četvrtina rekla da misli da su od institucija najviše diskriminisani Romi i LGBT populacija.

Gotovo dve trećine građana reklo je da smatraju da postoji korupcija u državnim ustanovama i to najviše u sudstvu, potom u policiji i zatim u tužilaštvu. Takođe, percepcija je da je korupcija veća među predstavnicima javnih preduzeća nego među predstavnicima lokalne vlasti. Negodovanje zbog korupcije najizraženije je među Beograđanima.

Većina građana je pri stavu da lokalna samouprava ne podstiče razvoj privrede u gradu. Polovina smatra da EU nije učinila ništa za njihov grad, a građani su najmanje zadovoljni procesom privatizacije.

“Građani vide i primećuju samo konkretne stvari i potrebne su im bolje i preciznije informacije o radu lokalnih institucija”, rekla je izvršna direktorka “Ninamedia Research” Jelena Jojkić predstavljajući rezultate istraživanja.

Šef informativne službe Stalne konferencije gradova i opština Vladimir Jovanović složio se da su građanima potrebne preciznije informacije o radu lokalnih institucija i istakao da opštine svojim aktivnostima treba da se pribiliže građanima.

“Ipak, pomaci se vide, i lokalna administracija mnogo brže i kvalitetnije radi nego pre, na primer 10 godina”, kazao je Jovanović.

Glavni i odgovorni urednik agencije Beta Ivan Cvejić istakao je važnost informisanja na lokalnom nivou kako bi građani znali koja su njihova prava i mogućnosti, a najavio je da će se dopisnička mreža agencije Beta u tome dodatno angažovati.

Kako je istaknuto na skupu u beogradskom Medija centru posebnu pažnju treba posvetiti primeni standarda i propisa prilikom približavanja Srbije EU, jer će više od 70 odsto tih propisa svoju primenu naći upravo na lokalnom nivou.

Agencija Beta početkom naredne godine predstaviće i novo istraživanje u projektu “Local Watchdogs – Lokalni posmatrači”, koji podržava Evropska unija iz svog Medijskog programa. Novo istraživanje poslužiće da se vidi da li je bilo promena u stavovima građana prema radu radu lokalnih i državnih institucija u njihovim opštinama i gradovima.

Izvor

Savet za borbu protiv korupcije: Vlast utiče na pravosuđe

Savet za borbu protiv korupcije ukazao je da u pravosudnom sistemu Srbije postoje brojni problemi i da je i dalje očigledan uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo i sudove.

Savet u izveštaju koji je dostavio Vladi ocenjuje da ne postoje jasni kriterijumi za kreiranje mreže sudova i tužilaštava i za određivanje broja nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudne administracije, kao i da ne postoji ravnomerno opterećenje tih institucija.

“Deo odgovornosti je na pravosuđu, ali najveću odgovornost nosi izvršna vlast. Veliki problem je i dalje uticaj izvršne vlasti na rad tužilaštava i sudova, kao i neadektavno medijsko izveštavanje”, istakao je Savet.

Ocenjeno je da se donose nekvalitetni zakoni koji uskraćuju ostvarenje pravde i preporučeno da se promeni praksa donošenja propisa po hitnom postupku, bez javne i stručne rasprave, bez učešća stučnjaka za određene oblasti i učešća civilnog društva.

“Pravosudne institucije nemaju dovoljno sredstava za redovan rad, a istovremeno trošak kojem se građani izlažu u potrazi za pravdom nije prilagođen životnom standardu”, ocenio je Savet.

Ovo Vladino telo je uporedilo preporuke iz prethodnih izveštaja i utvrdilo je da je došlo do poboljšanja u rešavanju starih predmeta i da su doneti bitni podzakonski akti koji su nedostajali, ali je uočeno dosta propusta u tim propisima koji, kako je navedeno, mogu ograničiti nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih funkcija, kao i onemogućiti sudije i tužioce u dostupnosti prava i pravde.

“Država je dužna da uradi detaljnu analizu rada Ustavnog suda jer iz dosadašnjeg rada ovog suda nije moguće utvrditi da li je pravosudna institucija ili je deo izvršne vlasti”, navodi Savet.

Izvor

Borba protiv korupcije u zdravstvu

Iako je borba protiv korupcije jedan od uslova za približavanje Srbije Evropskoj uniji, državne institucije i nevladin sektor ocenjuju da se sa tim problemom veoma teško borimo. Zdravstvo je jedan od sektora gde su korupcija i nepotizam najizraženiji. Čak i kada Agencija za borbu portiv korupcije preporuči da se direktor razreši, ima slučajeva da sve ostane po starom.

Iako je Agencija za borbu protiv korupcije preporučila lokalnom parlamentu u Kuršumliji da direktorku Doma zdravlja u tom mestu, zbog nepotizma razreši sa funkcije, do danas se, iako diretorika ima nekoliko krivičnih prijava, ništa promenilo nije.

Oni koji su zloupotrebu prijavili u međuvremenu su postali tehnološki višak, a poslednjih dana i žrtve pretećih SMS poruka, napoznatog autora.

Za razliku od kolega u Kuršumliji, dvadesetoro zaposlenih u sokobanjskoj Specijalnoj bolnici uspelo je da dobije status uzbunjivača. Godinama su ukazivali na zloupotrebe nekadašnje direktorke bolnice, a i kao se i u tom slučaju oglasila Agencija, nadležno Ministarstvo zdravalja tada nije reagovalo.

Koliku štetu je Bolnica do sada pretrpela, verovatno će se naknadno utvrđivati, a samo jednoj radnici koju je sud vratio na posao isplaćena je odšteta od 3 miliona 300.000 dinara.

Iako je Tužilaštvo sudu u Aleksincu uputilo optužni predlog protiv doktorke Isaković, Bolnica koju je ona vodila 12 godina, uputila ju je prošle godine na polugodišnje usavršavanje. Za putne troškove, školarinu i dežurstva Bolnica je izdvojila nešto više od pola miliona dinara.

Straha od prijave korupcije i nepotizma u zdravtsvu dalje ima, ali stručnjaci podsećaju da u tom važnom poslu za našu zemlju moramo biti jedinstveni i hrabri.

Izvor