Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika čl. 360

NAMERA KOD KRIVIČNOG DELA KRŠENjE ZAKONA OD STRANE SUDIJE, JAVNOG TUŽIOCA I NjEGOVOG ZAMENIKA

Za postojanje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika, pored objektivnih elemenata, neophodno je i postojanje namere da se drugom pribavi kakva korist ili nanese kakva šteta, koja činjenica se mora posebno utvrđivati.
Iz obrazloženja: Prvostepena presuda je doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tač. 11. Zakonika o krivičnom postupku, na koju se osnovano ukazuje žalbom okrivljenog, jer u presudi nisu dati jasni razlozi o svim odlučnim činjenicama. Naime, pobijanom presudom okrivljeni M.T. je oglašen krivim za krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika, jer u optuženom periodu, kao sudija navedenog suda, u sudskom postupku K.br.__/96, u nameri da M.B. pribavi korist, a I.D. nanese štetu, prekršio zakon, tako što više od sedam godina ni jednom nije zakazao predmet, niti preduzeo bilo koju drugu službenu radnju, kako bi postupak blagovremeno okončao, što je dovelo do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog M.B. U razlozima presude prvostepeni sud je nakon ocene izvedenih dokaza utvrdio činjenično stanje, a potom našao da je okrivljeni nezakonitim postupanjem, konkretno propuštanjem da u razumnom roku odluči o predlogu oštećenog kao tužioca za povraćaj u pređašnje stanje, o čemu je odlučio tek nakon više od sedam godina, primenio zakon suprotno njegovim opredeljenjima i intencijama, što je, u konačnom, dovelo do obustave postupka protiv okrivljenog M.B. zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, na koji način je navedenom okrivljenom pribavio korist, a oštećenom kao tužiocu I.D. naneo štetu, onemogućivši mu da u zakonom propisanom postupku ostvari svoja prava, pri tom postupajući sa direktnim umišljajem. Ovako dati razlozi prvostepenog suda o utvrđenom činjeničnom stanju i primeni zakona su za sada neprihvatljivi, jer pobijana presuda ne sadrži jasne razloge o odlučnoj činjenici koja se odnosi na postojanje namere okrivljenog da opisanim postupanjem drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu, što predstavlja bitan element krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Prvostepeni sud je postojanje namere na strani okrivljenog utvrdio jedino iz činjenice da okrivljeni duži vremenski period, konkretno sedam godina, nije odlučio o predlogu oštećenog kao tužioca za povraćaj u pređašnje stanje, što je kasnije dovelo do donošenja rešenja o obustavi krivičnog postupka zbog zastarelosti krivičnog gonjenja. Dakle, prvostepeni sud je postojanje namere, koja nije sastavni deo umišljaja, već posebno subjektivno obeležje dela koje postoji uz umišljaj, utvrdio samo na osnovu činjenice da je okrivljeni prekršio zakon nepostupanjem u navedenom krivičnom predmetu u razumnom roku, usled čega je oštećeni onemogućen u ostvarivanju svojih prava. Za postojanje krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360. Krivičnog zakonika, pored objektivnih elemenata, neophodno je i postojanje namere da se drugom pribavi kakva korist ili nanese kakva šteta, koja činjenica se mora posebno utvrđivati. Namera podrazumeva subjektivan fenomen koji utiče na preduzimanje određene delatnosti radi postizanja određenog cilja, te se govori o tzv. kvalifikovanom umišljaju, koji mora postojati kod učinioca u vreme izvršenja krivičnog dela.
(Presuda Višeg suda u Vranju K.br.199/10 od 10.03.2011. godine i rešenje Apelacionog suda u Nišu 8 Kž.1.br.1266/11 od 06.05.2011)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>