Rumunija – pravosuđe i korupcija

Prema Rumunskoj studiji o sistemu nacionalnog integriteta, pravni sistem se pokazao kao slab stub tokom tranzicije. Rumunski pravni sistem je podeljen na tri nivoa, sa Vrhovnim sudom i javnim tužiocem. Vrhovni savet sudske uprave predstavlja pravosuđe ispred drugih državnih organa i garantuje njegovu nezavisnost. Ovo telo takođe čuva integritet pravosudnih organa i brine o sudskoj infrastrukturi.

 Reforma pravosudnog sistema

Reforme su bile retke i teške tokom većine perioda tranzicije. U poslednjih  nekoliko godina,  proces približavanja i pristupanje Evropskoj uniji su se pokazali kao stimulativni ubrzanju i poboljšanju reformi u pravosuđu. Proces se pokazao kao delotvoran u nekim poljima, kao što je primećeno od strane EU u izveštaju o Rumuniji iz maja 2006. godine, koji je prepoznao „dobar napredak“ u celokupnoj reformi pravosudnog sektora, ali je takođe primećeno da je potreban oprez prema neetičkom ponašanju. Posebno u 2004. i 2005. godini, učinjene su važne pravosudne reforme, najpre izmena ili usvajanje novih zakona, uključujući tri koji se tiču sudske uprave, organizacije sudstva i sastavu Visokog saveta sudstva.

Pravne reforme su se ticale problema nezavisnosti pravosuđa, što se pokazalo kao kritičan problem od revolucije 1989. godine. Na primer, izmene zakona iz 2005. godine su prenele odgovornost za sprovođenje pravosudnog budžeta sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva, na snazi od 2008. godine, u cilju obezbeđivanja pogodnih operacionih i kadrovskih uslova za rad. Savet je sačinjen od devet sudija i pet tužilaca, izabranih od strane svojih kolega. Prema zakonu u Savetu su takođe ministar pravde, predesdnik Vrhovnog suda, tužilac, i dva predstavnika građanskog društva izabranih od strane senata.

Način na koji je sistem strukturisan garantuje nezavisnost sudstva. Prema istraživanju od strane TI Rumunija iz septembra 2005. godine, 78 odsto sudija smatra da je pravosudni sistem nezavistan ali ne „potpuno nezavistan“. Sudije navode da osećaju pritisak na svoje odlučivanje od strane medija, članova parlamenta, državnih organa i ekonomskih interesa, dok tužioci navode da se osetili pritisak u hierarhiji tužilaštva, posebno od glavnih tužilaca.

Iako je vođenje pravosudnog sistema preneto na Vrhovni savet sudstva, to se događa u stanju kontinuirane strukturalne slabosti, kao na primer nedovoljan broj zaposlenih u sudstvu, i niski profesionalni standardi sudija.Popitanju integriteta, Rumunija poseduje sudski etički kodeks od 2001. godine, a u 2005. godini usvaja etički kodeks za sve zaposlene u pravosudnom sistemu, i jedna je od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takav pravilnik.

ODGOVORNOST U SUDSTVU

Korupcija i manjak transparentnosti u odnosima između građana i zaposlenih u sudstvu su takođe sistematični. Postojeći zakoni o pravosudnim standardima su dovoljni da sankcionišu korupciju od strane sudija i tužilaca, ali primena zakona kasni. Analiza građanskih pritužbi, koju je sproveo TI Rumunija, pokazuje da u nekim situacijama savet ne prati slučajeve do okončanja, već ih prenosi na sudove ili kabineta tužilaca da budu rešeni. Ovo se događa čak i ako se pritužba odnosi na disciplinski prekršaj, a ne samo na pravni prestup. Ako se zaključi da je pritužba neosnovana, savet odgovara sa pro forma pismom, odbijajući pritužbu bez preciznog objašnjenja zašto sudija koji je predmet pritužbe nije odgovarao za određeni postupak.

Pravni sistem sporo reaguje na pravno tumačenje člana 20 (3) Ustava kao i člana 6 (1) Evropske konvencije o ljudskim pravimma. Oboje nazlažu  razumni rok za rešavanje slučajeva, uzimajući u obzir kompleksnost slučaja, koji se ne poštuje uvek u rumunskom pravosudnom sistemu. Posetioci centra TI Rumunija su spominjali više primera  žalbi i disciplinskih postupaka koji se provlače kroz pravosudni sistem posle više godina.

Još jedan razlog za kašnjenje je i česta promena zakona.  Problem je pogoršan time što sudovi dobijaju pristup pravnim tekstovima sa zakašnjenjem, što vodi do proglašavanja presuda koje nisu u skladu sa novim zakonom i koje uzrokuju žalbe na presudu.

Uprkos nekolicini pokušaja da se sistem pravnog tumačenja presuda standardizuje, rumunsko pravo je neusaglašeno, sa mnogobrojnim nepredvidivim presudama i raznim pravnim tumačenjima u različitim sudovima – a nekad i u istom sudu. U izradi je zakon koji bi trebao da pruži smernice u cilju objedinjavanja pravnog tumačenja, i da garantuje odgovarajuću ravnotežu između samostalnosti sudija i povećane predvidivosti njihovih presuda.

SUKOB INTERESA

Od 2003. godine striktiniji propisi o sukobu interesa su sprečili sudije da se nađu u kompromitujućim situacijama, uključujući i postupanje u slučajevima gde je zastupljena rodbina do četvrtog kolena. Gde sukobi interesa još uvek postoje, posetioci centra su spominjali slučajeve kriminalne prirode, kao na primer trgovanje uticajem, gde su porodične i druge veze korišćene da utiču na presude. Od 600 slučaja koje je centar primio, 190 su bili dovoljno ozbiljni da bi se pravno gonili.

Dve najčešće pritužbe su se ticale nerazamatranja dokaza i kršenja sudske procedure, a mnogi klijenti su tvrdili da je ovakvo ponašanje proizvod sukoba interesa. Sukobi interesa i drugi promašaji su još češći zbog nedovljnog broja sudija i tužilaca. Prema statistici Vrhnog saveta sudstva iz juna 2006. godine potrebno je 7,253 sudija i tužilaca u pravosudnom sistemu. Samo 89 posto sudijskih i 78 posto tužilačkih mesta je popunjeno, dok je 22 408 393 slučaja čekaju na okončanje.

DISCPLINSKI POSTUPCI ZA SUDIJE

Sistem za osiguranje integriteta sudija i tužilaca je još jedna stavka u borbi protiv korupcije. U 2004. godini nadležnost za disciplinske mere je zvanično prešla iz sistema u kome su sarađivali Ministarstvo pravde i Vrhovni saveta sudstva, isključivo Visokom savetu sudstva. Kapacitet za paraćenje učinka sudija i njihovo disciplinovanje ipak treba da bude konsolidovani jer pitanja vezana za integritet nastavljaju da budu problematična.

Savet je sačinjen od dva komiteta koji istražuju prekršaje i zloupotrebe, jedan za sudije a drugi za tužioce. Mora odamh iskoristiti svoje ingerencije da sprovodi nadzor nad integritetom sudija i tužilaca ako je sudstvo da povrati poštovanje u očima društva. Kada država izgubi tužbe u Evropskom sudu za ljudska prava, primorana je da plaća odštetu svojim građanima koji su povređeni kroz greške sudija. Međutim, efekat ove kazne je ublažen zato što je plaća Ministarstvo finansija, a tako stvara trošak poreskim obveznicima. Ovakvo stanje umanjuje mogućnost Saveta da spreči sudije da zloupotrebljavaju svoju moć.

Zakonom je određeno prekršajna, krivična i disciplinska odgovornost za štetu koja proizlazi iz neispravnih ili nepravednih presuda. Što se tiče finansijske odgovornosti sudija, zakon jedino dozvoljava potraživanje finansijske kompenzacije jedino kada se ustanovi da je sudija kriv za neispravno presuđivanje. Slično tome, prethodni Zakon o krivičnoj proceduri je omogućavao Ministarstvu finansije da inicira proces protiv sudija odgovornih za gubitke države.Novizakon, iz jula 2006. godine,izmenio je Zakon o krivičnom postupku i učinio započinjanje procesa protiv sudija obaveznim, za greške u krivičnim procesima. Ovo je korak ka uspostavljanju odgovornosti sudija za odluke koje donose i mogao bi da poboljša integritet celokupnog pravnog sistema.

Pristupanje Evropskoj uniji i potreba da se napravi pravni okvir koji odgovara evropskim standardima pravde, prouzrokovao je duboku i brzu reformu pravosuđa i zakona vezanih za pravosudni sistem. U 2004. godini tok reformi se ubrzao, ali monitoring od strane EU, sve češći i detaljniji, prikazivao je teškoće sa kojima se suočavao pravosudni sistem. Za većinu prihavćenih mera, Ministarstvo pravde je imalo koristi od tehničke podrške EU u vezi zakonskih rešenja koji mogu da smanje nivo korupcije.

Po pitanju transparentnosti, dok su aktivnosti tužilaca i sudova jako vidljivi u slučajevima koji se tiču javnih ličnosti, ima vrlo malu razumevanja za pristup osnovnim informacijama, kao što su kontakt detalji registra. U takvoj atmosferi takozvanja “medijska pravda” može uticati na nezavisnost sudova i na pretpostavku nevinosti.

Iako se sam pravosudni sistem buni da se politčko mešanje i pritisak na rad sudija i dalje dešava, Vrhovni savet sudstva nema kapacitet i volju da istinski odbrani nezavisnost i reputaciju pravosudnog sistema, i da izgradi sistem koji bi osiguravao nezavisnost sudstva.  Sa pozitivne strane, Vrhovni savet sudstva radi na rešavanju problema ljudskih resursa u sudstvu praveći strategiju za rešavanje ovog problema.

Što se tiče uloge pravosudnog sistema u sankcionisanju korupcije, primećen je povećan broj započetih istraga, uključujući i protiv visoko pozicioniranih zvaničnika. Ipak, potreba za skupštinskim odobrenjem kada se istražuju poslanici je bitna smetnja pravosudnom sistemu. Skupštinska praksa je da u najmanju ruku usporavaju istrage, ako ih skroz ne spreče. Tako da i ako postoje presude za korupciju, broj konačnih presuda je još uvek mali i pretežno se odnosi na srednje rangirane službenike. Razlozi koji stoje iza ovog stanja nisu potpuno jasni: loš kvalitet istraga i dokaznog materijala ili loš učinak pravosudnog sistema.

 

by Barbara Peron & Alex Jeremić

(osnovni izvor: Transparency International)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>