Slovenija – Pravosuđe i korupcija

LEKCIJE OD BALKANSKOG SUSEDA – SLOVENIJE

 Slovenija je postala vodeća zemlja Balkana kada je reč o borbi protiv korupcije. Prema podacima organizacije Transparency International, Slovenija je rangirana kao 27. zemlja prema indeksu percepcije korupcije. U proteklih 10 godina, Slovenija je konstantno poboljšavala svoju ocenu na indeksu korupcije, sa 5.2/10 2002. godine na 6.4/10 2010. godine. Ovaj rezultat je posledica nekoliko promena u zakonodavstvu uključujući oblast pravosuđa, koje je ova država preduzela od pristupanja GRECO-u Saveta Evrope i napredovanja ka Evropskoj uniji.

 Korupcija u Sloveniji od 2000. godine

Evropska Unija (u svojim redovnim izveštajima o napretku Slovenije pre pristupanja EU iz 1998, 1999, 2000. i 2001), Savet Evrope (u GRECO evaluacionom izveštaju iz 2000), kao i druge međunarodne organizacije i mnogi domaći analitičari su istakli da korupcija u Sloveniji nije problem koji predstavlja značajnu pretnju društvu i demokratiji u toj zemlji. Međutim, rangiranje i percepcija javnosti imaju negativan trend. Pored toga, dok postoji malo dokaza o ozbiljnoj korupciji u bilo kojoj oblasti, a slabost institucija koje su nadležne za sprovođenje i nadzor u kombinaciji sa određenim aspektima kulturnog nasleđa mogu stvoriti okruženje podložno korupciji.

Ipak, Slovenija nije ostala neaktivna. Postala je deo grupe država protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) i potpisnica Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i građanske i krivične konvencije o korupciji. Ona je takođe pristupila OEBS-ovoj Radnoj grupi za borbu protiv podmićivanja stranih javnih funkcionera u međunarodnim poslovnim transakcijama i Konvenciju OEBS-a o borbi protiv podmićivanja stranih javnih funkcionera u međunarodnim poslovnim transakcijama. Pored toga, EU je dala još jedan podsticaj za zemlju da se bori protiv korupcije kako bi se ispunili uslovi za ulazak u EU 2004. Ove međunarodne organizacije i nevladine organizacije poput Transparency International-a su glavni monitori koji proveravaju da li je Slovenija uskladila praksu sa međunarodnim standardima antikorupcijske politike.

Glavne promene u pogledu borbe protiv korupcije u slovenačkom pravosuđu u poslednjoj deceniji

Iako je pravni okvir za sudstvo bio napredan i reforma stalno visoko na dnevnom redu Vlade, zabrinutost i dalje postoji u vezi sa stepenom nezavisnosti pravosuđa, kao i adekvatnosti zakonskih rešenja za sprečavanje korupcije u pravosuđu. Iako praktično ne postoje dokazi o korupciji među sudijama, kašnjenja u sudskim procesima su ozbiljan problem. Osim toga, broj krivičnih predmeta za korupciju u zemlji i dalje je veoma nizak :

 

GODINA BROJ PROCESA ZA KRIVIČNO DELO SVI KRIVIČNI
PROCESI KORUPCIJE
1997
19
37,173
1998
33
55,473
1999
56
62,836
2000
43
67,617
2001
58
74,795
2002
51
77,218
2003
54
76,643

Da bi promenila ovu tendenciju i ispunila svoje međunarodne obaveze, Slovenija je usvojila novi Krivični zakonik koji ima za cilj bolje definisanje krivičnog dela korupcije i poboljšanje pravosudnih institucija.

 Donošenje novog Krivičnog zakonika

Novi Krivični zakonik, koji je donet 2008, uveo je definicije pasivnog i aktivnog podmićivanja u javnom i privatnom sektoru koje ispunjavaju međunarodne i GRECO standarde. Time je, zapravo, proširen broj činjenica koje mogu da sačinjavaju dela opisana u novom zakonu. Ipak i danas, Slovenija mora da uključi i dela koja bi se odnosila na strane javne funkcionere koji su počinili krivično delo u Sloveniji i slovenačke državljane koji vrše krivična dela korupcije u inostranstvu.

Jačanje institucija

Stvaranje koordinacionog tela za borbu protiv korupcije

15. marta 2001, slovenačke vlasti su kreirale “Koordinacionu grupu zaduženu za sprečavanje korupcije”, međuresorno telo koje se sastoji od predstavnika ministarstava unutrašnjih poslova, finansija, ekonomije, kriminalističke policije, Kancelarije za sprečavanje pranja novca, Carinske i Poreske uprave, Vrhovnog suda i Javnog tužilaštva, revizorske komisije i Suda revizora. Takođe je oformljena i Kancelarija Vlade za prevenciju korupcije. Ona je zadužena za koordinaciju grupe, ali i svojih aktivnosti sa drugim nacionalnim i međunarodnim telima, kako vladinim, tako i nevladinim. Ona ima ovlašćenje da predlaže antikorupcijske mere određenim institucijama.

Policija

Što se tiče policije, Slovenija je načinila napor da se postepeno poveća broj policajaca u odeljenju za borbu protiv korupcije sekcije za organizovani kriminal Uprave policije.

Javno tužilaštvo

Slovenija je ojačala ulogu javnog tužioca, u pretkrivičnom postupku, kroz mogućnost usmeravanja istrage, ne samo u teoriji, nego i u praksi. Ona je usvojila jasna pravila koja policiji nameću obavezu da prijavi slučaj javnom tužiocu čim postoji dovoljno indicija da je krivično delo sa elementima korupcije moglo biti izvršeno. Od tog trenutka pa nadalje, policija nastavlja istragu pod isključivom nadležnošću javnog tužioca. Član 161, stav 2 Zakonika o krivičnom postupku navodi da javni tužilac može zatražiti od policije da izvrši određene istražne radnje u okviru određenih rokova. Štaviše, javni tužilac i generalni direktor policije potpisali su 10. decembra 2001. sporazum koji obavezuje tužioce i policijske službenike, propisujući, između ostalog, da je policija dužna da obavesti odgovornog tužioca o osnovanoj sumnji za krivično delo sa elementima korupcije u roku od tri dana i da policija mora da izvesti javnog tužioca o važnim merama koje su preduzete u krivičnim istragama, najmanje jednom mesečno. Osim toga, javni tužilac u njegovom ili njenom usmeravanju pretkrivičnog postupka, u skladu sa sporazumom, daje uputstva o proceduralnim pitanjima.

Slovenija je, takođe, poboljšala proces zapošljavanja tužilaca, zasnivajući ih na objektivnim kriterijumima koje određuju iskustvo, znanje i podobnost kandidata i procedurama oslobođenim političkog mešanja. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom tužilaštvu (SG broj 110/02), koji je Skupština usvojila 18. decembra 2002, uveo je velike promene. Prema ovom zakonu, tužioci se imenuju i promovišu na predlog Veća državnih tužilaca. Savet ima sedam članova, od kojih su svi državni tužioci; tužilac i njegov ili njen zamenik su uvek članovi, dok je jedan član imenovan od strane ministra pravde iz redova šefova tužilaštva okruga, dok četiri pripadnika biraju tužioci koji nisu na vodećim pozicijama. Predlog Saveta za imenovanje ili unapređenje tužioca dostavlja se ministru pravde, koji treba da ga odobri. U slučajevima imenovanja novog tužioca, ministar može odbiti predlog, ali je obavezan da ga odobri, ako Savet donese istu odluku ponovo sa dvotrećinskom većinom glasova svih članova. Ministar mora da dostavi predloge Vladi za konačnu odluku. Od 2006, Zakon o sprečavanju korupcije, takođe uključuje obavezu za državne tužioce da prijave svoje finansijsko stanje.

Sudije
Slovenačke vlasti su podigle svest među pravosudnim organima u vezi sa ozbiljnošću krivičnih dela korupcije i specifičnim teškoćama za njihovo otkrivanje i prikupljanje dokaza u slučajevima korupcije kroz oko 10 konferencija i seminara o prevenciji i otkrivanju korupcije u 2001. i 2002. godini. Ovi događaji su bili teorijske i praktične vežbe, organizovane od strane slovenačkih vlasti, kao i međunarodnih organizacija. U junu 2001, slovenačko Udruženje sudija je usvojilo novi Kodeks sudijske etike. Sudije prema Zakonu o sudijskoj službi, dopunjenom 2002. (SG 67/02), imaju obavezu da izveštavaju, na redovnoj osnovi, o svojoj finansijskoj situaciji Sudsko veće, administrativno telo sudija, u roku od mesec dana posle preuzimanja svoje dužnosti, a zatim svakih pet godina.

Aktuelno stanje korupcije u Sloveniji
Transparency International u svom izveštaju za 2012. je istakao da je slovenačko pravosuđe nezavisnije i efikasnije: postoji relativna finansijska stabilnost, smanjenje broja zaostalih predmeta i zadovoljavajući nivo integriteta sudija i sudske grane vlasti. Pored toga, postoji relativno efikasna kontrola nad radom izvršne i zakonodavne vlasti. Ipak, Slovenija i dalje mora da uloži napore u pojedinim oblastima. Sudske plate su u suprotnosti sa direktivama Ustavnog suda. Slovenija takođe treba da obrati pažnju na direktne uticaje i medijski pritisak na proces donošenja pravosudnih odluka. U izolovanim slučajevima još uvek postoje pretnje za bezbednost sudija i izrazi netolerancije prema ulozi pravosuđa. Postoji nedostatak nadzora nad radom sudija. Nivo poverenja javnosti u pravosuđe je i dalje relativno nizak (osim kada je reč o Ustavnom sudu). Na kraju, bilo je kašnjenja u reformama za efikasnije rešavanje pitanja iz krivičnopravne materije koja se odnose na korupciju.
Od donošenja novog Krivičnog zakonika iz 2008, broj krivičnih dela sa elementima korupcije snažno je porastao sa 18 u 2008. na 231 u 2009, što može da bude dobar znak bolje efikasnosti pravosudnog sistema kada se radi o  korupciji. Osim toga, slučajevi korupcije su brojniji i vidljiviji u javnoj sferi: mnogo slučajeva korupcije prijavljeno je i praćeno od strane slovenačkih medija. Jedan od glavnih primera su osuda bivšeg državnog sekretara Ministarstva ekonomije, Borisa Šuštarta i veliki korupcionaški skandal koji uključuje aktuelnog premijera, Janeza Janšu, koji je optužen da je primio mito od privatne firme (takozvani “slučaj Patrija”). Takođe možemo navesti presudu kojom je na kaznu zatvora od 17 meseci osuđen Ivana Zidar, vrlo uticajan privrednik u oblasti građevinarstva. I konačno, reforme u pravosuđu će napredovati, jer je GRECO odlučio da se bavi sprečavanjem korupcije u odnosu na članove parlamenta, sudije i tužioce, kao temu za svoj četvrti krug evaluacije. Velike promene u pravosuđu verovatno treba očekivati u bliskoj budućnosti u pogledu borbe protiv korupcije u Sloveniji.

Izvori:

GRECO
EU
Transparency International               by Benjamin Viennet & Slavko Arsović

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>