SLUČAJEVI “VISOKE” KORUPCIJE U SLOVENIJI

 

Prema izveštaju organizacije Transparency International, Slovenija je načinila značajan iskorak u jačanju svog sistema borbe protiv korupcije od prijema u EU 2004. godine, u čemu je posebno važnu ulogu odigrala odgovarajuća državna agencija. Medutim, prema istom izveštaju, čak 93% ispitanika smatra da je korupcija u poslednje tri godine porasla ili makar ostala na istom nivou. Kao oblast u kojoj, prema komparativnoj studiji 25 evropskih zemalja, Slovenija pokazuje najveće znake ugroženosti, navodi se finansiranje političkih partija. To ukazuje na problem sa korupcijom na visokom nivou, o čemu svedoči afera Patrija, kao i najnovija istraga o privrednom kriminalu i korupciji, prilikom koje je pritvoren i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković, zajedno sa još pet osoba…

Slučaj „Patrija“

Slovenačko tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Janeza Janše 6. avgusta pred regionalnim sudom u Ljubljani”, izveštavao je nedeljnik “Mladina” u svom izdanju iz avgusta 2010. U tekstu se navodi da je Janša optužen za “davanje ili primanje mita ili obećanja o mitu”. “Mladina” piše da je Janša tokom pregovora o ugovoru vrednom 278 miliona evra sa finskom kompanijom “Patrija” prihvatio obećani mito od kompanije za svoju Slovenačku demokratsku stranku (SDS).Tadašnji slovenački premijer nije se sastao lično se predstavnikom “Patrije”, a mito je ugovoren putem posrednika, dodaje se u tekstu. Janša je sa “Patrijom” 2006. godine sklopio ugovor o kupovini 135 oklopnih vozila, što je do danas najveći slovenački vojni ugovor. Nekoliko sedmica pre izbora 2008. godine, finska televizija objavila je da je nekoliko visokih slovenačkih funkcionera, uključujući Janšu, primilo mito od “Patrije”. Pred sudom u Beču je juna 2011. godine pokrenut postupak protiv Hansa Volfganga Ridla, trgovca oružjem i posrednika u kupoprodaji naoružanja između Slovenije i finske kompanije Patrija, čiji je predstavnik u tom poslu bio. Optužnica ga tereti za davanje mita, ali i još pet dela, uključujući industrijsku špijunažu, kriminalno udruživanje i utaju poreza. Gdin Ridl se sumnjiči da je preko svog saradnika austrijsko-slovenačkog preduzetnika Valtera Volfa poznaniku premijera Janše Jožeu Zagoženu ili nekom drugom njegovom čoveku od poverenja u Sloveniji 15. februara 2007. predao 900 000 evra. Zapravo je Ridl od Patrije dobio 3,6 miliona, od kojih je 2,3 miliona trebalo da prenese na račun svog saradnika Volfa. Transakcija, međutim, nije uspela, kako je banka blokirala račun zbog sumnje da je reč o pranju novca. Deo novca je u gotovini podigao Ridl i predao Volfu, a deo je preko računa Volfove firme sa sedištem u Lihtenštajnu i preko računa njegovog saradnika konačno stigao do Volfa. Pored njega optužnica tereti još 3 lica. U Sloveniji je optužnica podignuta protiv 5 osoba uključujući i bivšeg-sadašnjeg premijera Janeza Janšu, koji je tvrdio da je žrtva svojih političkih protivnika.

Kako je B92 preneo TANJUG-ov izveštaj, pri sklapanju ovog posla, vrednog 278 miliona evra, namera je bila da se, kako se navodi u optužnici, slovenački ponuđač “Sistemska tehnika” izbaci iz igre. Zbog nedostatka čvrstih dokaza austrijski tužilac Folkert Sakman je rekao da se “ne radi o privrednoj krimi priči, već o realnosti”, koja se, za razliku od televizije, ne rešava za dva sata, već je bilo potrebno tri godine. Optužnicu on zasniva pre svega na izjavama menadžera za prodaju “Patrije” Eirja Nitjnena, koji je finskim istražnim organima rekao da je deo novca uplaćen firmi Ridla bio namenjen za mito slovenačkim strankama. Nitjnen je potvrdio da je početkom avgusta 2005. godine o tome razgovarao s Ridlom.

Tužilac Sakman je priznao da ne postoje dokazi da je taj novac stvarno dospeo do Slovenije, jer je podizan u gotovini i tako i predavan. “Nećemo moći prikazati fotografije kao dokaze. Međutim i sam pokušaj podmićivanja je krivično delo”, naglasio je tužilac. Sakman je rekao da je Ridl, na primer, 2007. sa računa u jednoj bečkoj banci od svog prijatelja podigao 900.000 evra i posle dva dana otputovao u Sloveniju.  tužilac je rekao da je dogovor o mitu postignut leta 2005. i sa Janšinom “desnom rukom” – Jožeom Zagoženom i s visokim oficirom slovenačke vojske Tonetom Krkovićem.

Advokat optuženog Ridla naglasio je u svom izlaganju da tužilaštvo ne poseduje nikakve dokaze, iako je više evropskih država četiri godine istraživalo čitav slučaj. On je naglasio da “Patrija” nije pobedila na tenderu zbog navodnog mita, već zbog zahteva NATO-a i zato što su tenkovi te fabrike odgovarali tim standardima.

Suđenja poput ovog za korupciju na visokom nivou su izuzetno važna za jačanje institucija pravne države i vladavine prava. Ukoliko policija, tužilaštvo ili sudstvo ne urade svoj deo posla, na taj način ugrožavajući mogućnost donošenja presude, narušavaju i poverenje građana u zemlji, ali i poverenje stranih partnera. O poteškoćama u slučaju Patrija, slovenački Dnevnik je istakao da predugo trajanje procesa utiče na slabljenje medijske pažnje, čemu su doprinela odlaganja poput, posebno indikativnog, odlaganja saslušanja pre poslednjih parlamentarnih izbora u toj zemlji. Tada se Janšinom SDS-u, prema istraživanjima javnog mnjenja, smešila pobeda. Nakon perioda između 2002. i 2008. godine. kada je bio na vlasti, Janša se na čelu slovenačke Vlade ponovo našao 10. februara ove godine. Pored odlaganja, kako je ukazala sutkinja Barbara Klajnšek, javljali su se i tehnički problemi u vezi sa dostavljanjem sudskih poziva. Dnevnik prenosi izjavu Poverenice za informacije Slovenije Nataše Pirc Musar koja je podvukla negativnu percepciju takvih problema i ponašanja predsednika Vlade, koje ocenjuje kao neodgovorno spram vladavine prava u toj zemlji.

Slučaj „Šuštar“

Bivši državni sekretar ministarstva ekonomije Boris Šuštar je 2008. godine osuđen na šest godina zatvora zbog zbog zloupotrebe službenog položaja i korupcije. On je primao naknade od firmi u zamenu za pomoć u dobijanju sredstava državnih fondova i zajmova ministarstva gde je bio na funkciji od 1997. do 2000. godine. Pritvoren je nakon policijske akcije u središtu Ljubljane kad je kod njega nađen obeleženi novac. Njegov pomoćnik Stanislav Droljc osuđen je na godinu i po dana zatvora. Za Šuštara je optužba tražila kaznu na koju je i osuđen, dok je njegov pomoćnik, koji je, prema optužnici, bio njegova veza sa kompanijama, osuđen na kaznu kraću za 6 meseci od one koju je tražila optužba.

Prethodno je Šuštar već bio osuđen na 18 meseci zatvora u drugom slučaju korupcije, ali je pušten iz zatvora u martu iste godine. On je najviši državni službenik osuđen za korupciju u toj zemlji.

Pre izricanja presude Šuštar je otputovao u Kanadu, gde je uhapšen na osnovu međunarodne poternice kada se prijavio birou za imigraciju u pokušaju da dobije politički azil. Njega su predstavnici slovenačkog Interpola ispratili iz Kanade u Sloveniju. Izručenje se odužilo jer Slovenija i Kanada nisu imale sporazum o izručenju. Iz tog razloga je njegovo vraćanje u domovinu bilo moguće tek nakon što je on pristao da se postupak izručenja ubrza i skrati predviđena zakonska procedura. Sutkinja i voditeljica krivičnog odeljenja Okružnog suda Tatjana Skubic na saslušanju je proveravala da li postoji osnovana sumnja da će ponoviti beg. Šuštar se žalio na odluku o pritvoru koja mu je bila uručena čim je stigao u domovinu, o čemu je odlučivao Viši sud. Njegov povratak izveden je u strogoj tajnosti, a za njega nije znala ni tužiteljica Jožica Boljta Brus koja je sastavila optužnicu protiv njega.

On je tužio državu zbog posledica suđenja te od nje tražio odštetu od 800 000 evra. Šuštar tvrdi kako su ga oštetila tri neistinita navoda, tačnije da je od društva Stilles zahtevao da mu besplatno uredi kuću, optužbe o pranju novca od strane tadašnjeg direktora Kancelarije za spečavanje pranja novca Klaudija Stroliga te optužbe iz preduzeća Mycycle o uceni. Zahtev za odštetu temelji na tvrdnji da su mu bila blokirana i sredstva koja nisu bila sporna, odnosno čije je poreklo dokazao i na koja se optužnica nije odnosila i to u periodu od 8 godina.

Slučaj ’Čista lopata’’

Sedam od osam optuženih u aferi “Čista lopata” osuđeno je pred ljubljanskim okružnim sudom u martu ove godine na zatvorske kazne između deset i 29 meseci zbog primanja i davanja mita prilkom prikupljanja ponuda za gradnju kontrolnog tornja na ljubljanskom aerodromu Jože Pučnika, objavio je slovenački poslovni dnevnik Finance. Suđenje je počelo 22. oktobra 2010. godine, a bilo je obeleženo, prema pisanju Dela, optužbama za nelegalno postupanje policije i zdravstvenim problemima optuženog Zidara. Odbrana je zahtevala da se odbace dokazi prikupljeni prisluškivanjem telefonskih razgovora optuženih.

Među osuđenima su Ivan Zidar, predsednik uprave građevinskog preduzeća SCT, Dušan Črnigoj predsednik uprave građevinskog preduzeća “Primorje” i Hilda Tovšak, predsednica uprave Slovenačkih auto-puteva. Optužbe je oslobođen samo Ivan Kroflič.

Tomaž Žibert, savetnik javnog preduzeća Kontrola vazdušnog saobraćaja, osuđen je za dva krivična dela na ukupnu kaznu od dve godine i pet meseci zatvora i novčanu kaznu od 15 hiljada evra. Ivan Zidar, bivši čelnik građevinskog poduzeća SCT i Dušan Črnigoj, bivši čelnik GP Primorje, osuđeni su na zatvorske kazne od godinu dana i pet meseci i novčane kazne od po 11 hiljada evra. Bivša čelnica Vegrada Hilda Tovšak osuđena je na godinu dana i dva meseca zatvora te novčanu kaznu od 10 hiljada evra. Ivan Demšar dobio je godinu dana zatvora i kaznu od 8 hiljada evra, Borut Farčnik deset meseci i šest hiljada evra, a Srečko Gabrič deset meseci i novčanu kaznu od sedam hiljada evra. Ivan Kroflič oslobođen je optužbe da je pomagao Tovšakovoj pri davanju mita. U septembru je svih sedam osuđenih u slučaju ’’Čista lopata’’ uložilo žalbu na presudu izrečenu krajem marta.

Slučaj „Stožice“

Nova istraga o korupciji na visokom nivou u toj zemlji objavljena je protekla sedmice. Lider slovenačke opozicije i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković priveden  je 28. septembra u jednoj od najvećih istraga o korupciji, zajedno sa još petoro osumnjičenih, javljaju slovenački mediji, a prenosi Politika. Pored Jankovića, uhapšeni su i njegovi sinovi Jure i Damjan. Nacionalni istražni biro je zajedno sa policijom i istražiteljima, izvršio pretres kuća na 23 lokacije u području Ljubljane, uključujući kuću gradonačelnika Jankovića, kao i kancelarije Gradske skupštine, prenela je agencija STA. Policija je saopštila da je šest osoba pritvoreno, u sklopu istrage o privrednom kriminalu i korupciji, koja traje godinu i po dana. Zvaničnici u Ljubljani su potvrdili da su gradske kancelarije pretražene i zapečaćene i da je zaposlenima bio onemogućen pristup radnim mestima. Pretražene su i kancelarije kompanija povezanih sa Jankovićevom porodicom, kao i firma „Grep”, koja je učestvovala u izgradnji sportskog kompleksa „Stožice”. Dnevni list „Finance” citirao je neimenovanog policijskog zvaničnika koji je rekao da su meta istrage transakcije u nekretninama i poslovima oko sportskog kompleksa „Stožice”. Mediji su u avgustu pisali da je Poreska uprava osumnjičila Jankovića za zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje poslovnih papira i prevaru kreditora, podsetila je agencija STA. Janković i njegova koalicija „Pozitivna Slovenija” osvojili su najveći broj glasova na parlamentarnim izborima u decembru prošle godine, ali Janković nije uspeo da formira vladu.

Potpuna nezavisnost sudstva je preduslov efikasne borbe protiv korupcije, koja, ukoliko taj preduslov nije ispunjen, često poprima oblike političkog revanšizma. To naravno ne znači da su sami procesi čisto politički motivisani, nego da se indikativnom može smatrati činjenica da se pokreću tek onda kada se pojedinci, poput Janše, koji su osumnjičeni za korupciju na visokom nivou više ne nalaze najvišim državnim pozicijama. Ishod ovih procesa će, svakako, imati veliki uticaj na kako nezavisnost i autoritet sudstva, tako i na borbu protiv korupcije u toj zemlji u budućnosti. 

Izvori:
Transparency International
Mladina
TANJUG, B92
Vienna Online                                              by Slavko Arsović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>